Nakon uspešne humanitarne akcije koju je organizovala Unija studenata FON-a, razgovarali smo sa Fondacijom Podrži život o tome kome smo zajedno pomogli, kako je protekla saradnja i zašto je važno da se mladima pruži prilika da čine dobro.
Predstavite se ukratko i recite iz koje ste humanitarne organizacije?
Katarina Danojlić – project manager, fondacija “Podrži život”
Kome ste tačno uspeli da pomognete uz podršku i donacije skupljene na projektima Unije studenata FON-a?
Naša fondacija je krajem leta pokrenula humanitarne akcije za četiri korisnika, Viktora Miletića (tumor-rabdomiosarkom), Aleksandru Krstić (cerebralna paraliza), Stevana Kalinovića (cerebralna paraliza i epilepsija) i Kostu Čulića (cerebralna paraliza, kognitivno usporenje i slabovidost).
Za njihovo lečenje potrebno je ukupno prikupiti 35.585.299 dinara.
Donacija od 420.000 dinara, prikupljena na “Humanitarnom sportskom turniru”, u organizaciji Unije studenata FON-a, pokrila je deo potrebnih sredstava, ali humanitarne akcije i dalje traju, dok se sredstva u potpunosti ne prikupe.
Kakva su vaša iskustva u saradnji sa Unijom studenata FON-a?
Saradnja sa članovima Unije studenata FON-a bila je izuzetno prijatno i inspirativno iskustvo. Retko se sreće tim koji radi tako predano i organizovano, vodjen iskrenom željom da doprinese zajednici.
Članovi Unije pokazali su visok nivo profesionalizma, timskog duha i empatije. Svaki korak u realizaciji navedenog projekta bio je ispraćen njihovom energijom, toplinom i spremnošću na saradnju. Komunikacija sa njima bila je izuzetno laka i otvorena, a njihova motivisanost i medjusobna podrška ostavili su snažan utisak na sve nas.
Fondacija “Podrži život” sa velikim zadovoljstvom gleda na ovu saradnju i raduje se svakom budućem zajedničnkom projektu.
Koju biste poruku poslali mladima u vezi sa aktivnim učešćem u humanitarnom radu?
Humanitarni rad nas podseća koliko svako od nas može da napravi razliku, ne velikim gestovima, već doslednim i iskrenim delovanjem.
Kada se zaista uključimo, shvatimo da humanost nije obaveza, već privilegija. Učimo da empatija nije samo reč, već pokret i da zajedništvo ima snagu da preobrazi ljude. Upravo u toj spremnosti da pomognemo drugima, otkrivamo ono najbolje u sebi.
